Osnovnu primenu eteričnih ulja vidimo danas u aromaterapiji. Međutim, kako svakoga dana imamo sve više naučnih istraživanja na eteričnim uljima, sve je češća njihova oralna terapijska primena. Eterična ulja su skup lako isparivih, biološki aktivnih hemijskih spojeva. Dobijaju se iz biljnih sirovina, a koriste se različiti delovi biljaka: korenje, kora, lišće, cvetovi, plodovi, semenje, a često i cela biljka. Iz biljnog materijala se eterična ulja mogu izolovati raznim metodama, ali stručnjaci smatraju da se samo metodama hladnog ceđenja i destilacije mogu dobiti eterična ulja čiji kvalitet i čistoća odgovaraju terapijskoj nameni. Budući da terapijska svojstva eteričnih ulja zavise od njihovog hemijskog sastava, posledica toga je vrlo širok spektar delovanja. Danas su za mnoga ulja naučno potvrđene tradicionalna saznanja o mogućnostima njihove terapijske primene. Sva ulja su u manjoj ili većoj meri antiseptična, a u zavisnosti od sastava, mogu imati i sledeća svojstva: analgetičko, antibakterijsko, fungicidno, viricidno, spazmolitično, diuretično, karminativno, mukolitično, ekspektorirajuće, sedativno, koleretično, tonizirajuće…